Suština antropologije jeste prevođenje jedne kulture drugoj, da bi ta druga (koja vrlo često na poziciji moći u odnosu na prvu) mogla da razume o čemu se tu uopšte radi. Pre svega da se shvati da je posmatrana kultura jednako vredna/važna iako izgleda sasvim nejasno i nerazumljivo. Zbog toga su etnografije uvek pisane tako da pripadnici druge kulture (one iz koje dolazi antropolog) mogu da ih razumeju. Razumevanje u okviru prve/posmatrane kulture nije neophodno, iako bi se moglo smatrati njenim dodatnim kvalitetom.
Antropologija virtuelnih svetova morala bi da ima isti karakter: kulture koje nastaju i funkcionišu u prostoru iza monitora trebalo bi prevoditi onima koji tamo nikada nisu kročili, koji o njima nemaju ni najblažu predstavu.
No, to se ispostavlja kao prilično komplikovan zadatak. Većina dosadašnjih etnogafija virtuelnih svetova napisana je tako da je ne-igračima gotovo nemoguće da ih razumeju. Većina onih koje sam sama čitala bile su mi potpuno nejasne dok nisam počela aktivno da učestvujem: nedostajao mi je smisleni opis gotovo svih aspekata sveta u kome kultura funkcioniše. Kako je kultura u velikoj meri odgovor na uslove zadate svetom, da bi se razumela moraju se znati uslovi koji u tom svetu postoje. Dakle: potrebna je etnografija koja bi mogla da prevede i svet i kulturu, što nije potrebno za RL etnografije, jer su bar RL fizički zakoni nepromenljivi, ma koliko ih kulture različito tretirale.
Naravno da je pisanje takve etnografije teško: za pripadnike većinske RL kulture (istovremeno one koja i u ovom slučaju ima moć) sve u virtualnim svetovima je nepoznanica. Od geografije, koja je u RL etnografijama podrazumevano poznata, preko kvaliteta i sposobnosti koje su pojedincu potrebne da bi uspešno funkcionisao, do mogućnosti koje mu se pružaju. Od jezika (ma koliko on bio izveden iz RL engleskog) i uobičajenih načina komunikacije, do privrednih aktivnosti i ekonomskih odnosa. To, zapravo, podrazumeva da se, pre bilo kakve analize, uradi veoma široka deskripcija sveta - bar onog njegovog segmenta u kome se odvija ono što smatramo ponašanjem relevantnim za antropološku analizu.
Kako učestvovanje ukida distancu u odnosu na taj svet, pa on istraživaču postaje poznat i podrazumevan, izgleda mi da je za ove vrste etnografija potrebno uvesti kategoriju beta-reader-a iz ciljne grupe kojoj je etnografija i namenjena: kolega i šire publike koja nikada nije zakoračila u svet čijim se istraživanjem bavimo. Oni bi mogli da ukažu na eventualne (vrlo verovatne) nerazumljivosti teksta i tako omoguće da etnografije virtuelnih svetova zaista ispune svoju funkciju.
Antropologija virtuelnih svetova morala bi da ima isti karakter: kulture koje nastaju i funkcionišu u prostoru iza monitora trebalo bi prevoditi onima koji tamo nikada nisu kročili, koji o njima nemaju ni najblažu predstavu.
No, to se ispostavlja kao prilično komplikovan zadatak. Većina dosadašnjih etnogafija virtuelnih svetova napisana je tako da je ne-igračima gotovo nemoguće da ih razumeju. Većina onih koje sam sama čitala bile su mi potpuno nejasne dok nisam počela aktivno da učestvujem: nedostajao mi je smisleni opis gotovo svih aspekata sveta u kome kultura funkcioniše. Kako je kultura u velikoj meri odgovor na uslove zadate svetom, da bi se razumela moraju se znati uslovi koji u tom svetu postoje. Dakle: potrebna je etnografija koja bi mogla da prevede i svet i kulturu, što nije potrebno za RL etnografije, jer su bar RL fizički zakoni nepromenljivi, ma koliko ih kulture različito tretirale.
Naravno da je pisanje takve etnografije teško: za pripadnike većinske RL kulture (istovremeno one koja i u ovom slučaju ima moć) sve u virtualnim svetovima je nepoznanica. Od geografije, koja je u RL etnografijama podrazumevano poznata, preko kvaliteta i sposobnosti koje su pojedincu potrebne da bi uspešno funkcionisao, do mogućnosti koje mu se pružaju. Od jezika (ma koliko on bio izveden iz RL engleskog) i uobičajenih načina komunikacije, do privrednih aktivnosti i ekonomskih odnosa. To, zapravo, podrazumeva da se, pre bilo kakve analize, uradi veoma široka deskripcija sveta - bar onog njegovog segmenta u kome se odvija ono što smatramo ponašanjem relevantnim za antropološku analizu.
Kako učestvovanje ukida distancu u odnosu na taj svet, pa on istraživaču postaje poznat i podrazumevan, izgleda mi da je za ove vrste etnografija potrebno uvesti kategoriju beta-reader-a iz ciljne grupe kojoj je etnografija i namenjena: kolega i šire publike koja nikada nije zakoračila u svet čijim se istraživanjem bavimo. Oni bi mogli da ukažu na eventualne (vrlo verovatne) nerazumljivosti teksta i tako omoguće da etnografije virtuelnih svetova zaista ispune svoju funkciju.
Нема коментара:
Постави коментар