Ustanem. Smutim kafu, nahranim mačke i psa, upalim računar. Paralelno podignem Chome (da pregledam mailove na svim nalozima, da budem u toku sa RL obavezama) i WoW.
Sa dva lika na lvl-u 100 (i 2 garnizona lvl 3) imam najmanje pola sata (do sat) istovetnog posla svakoga dana: pokupim završene poslove u oba garnizona, rude i cveće. Pokrenem nove poslove. Napravim stvari za koje imam prikupljeni materijal.
Zatim Fifana (main=glavni lik) skoči do Pandarije da pobere juče posađene biljke i posadi nove. Onda se vrati u Draenor/Nagrand da ulovi 6-10 bikova neophodnih za proizvodnju kože i savage blood, retkog i skupog materijala neophodnog za izradu svih visoko cenjenih proizvoda u Draenor-u.
Onda skok do AH, da se proda napravljeno i da se isprate cene materijala potrebnih za tekuću proizvodnju, eventualno kupi nešto.
Sve to, naravno, ne moram da radim. Dosadno je. Ali: ovi rutinski poslovi obezbeđuju stabilan prihod unutar sveta, što je važno jer se veliki broj neophodnih (ili bar meni izgledajuće neophodnih) stvari kupuje za golde (zlatnike, osnovni novac unutar sveta). Ovim rutinskim poslovima mogu sebi da obezbedim najmanje 45-60.000 golda na mesečnom nivou, što će mi obezbediti plaćeni nalog u trenutku kada Blizzard pusti vremenske tokene za Evropu, ali i kupovinu niza jahaćih životinja, za koje - do ovako uspostavljenog sistema - nisam imala novca (sakupljenih 100, pa zatim 200 grla nagrađuje se specifičnim jahaćim životinjama, koje jasno pokazuju da ste uspešni u igri :).
Novac je neophodan i za nabavku i nadgradnju heirloom opreme, koju mogu da koriste svi likovi na jednom nalogu, što znatno olakšava njihovo napredovanje ka maksimalnom nivou, odnosno ekonomsku stabilnost naloga.
Dakle: moje jutarnje rutine se tiču isključivo ekonomije. Kada to obavim, mogu da odem da radim nešto drugo, u WoW-u ili RL.
Često su to, ponovo, rutine - u RL svakako podrazumevane, ali i u WoW-u. Danima sam ubijala dinosauruse i skupljala njihove kosti da bih dobila malog ljubimca i jahaćeg raptora. I ubijala iste dinosauruse u poteri za jajima iz kojih se izlegu još 3 jahaća raptora. Trenutno svakodnevno bijem neke nesrećne Mogu tipove u Pandariji, u lovu na poslednji od 10 kristala koji mi omogućuje da ulovim leteću zmiju. Mesecima sam svakodnevno ubijala drugu leteću zmiju, jureći jahaći primerak koji još uvek nemam. Onda sam napravila pauzu i sada nastavljam sa akcijom. Kampujem naokolo jureći/čekajući retke primerke stvorova koji daju specifična jahaća grla. Nije previše zabavno, ali u ovom slučaju radi ono što Kastronova naziva "ekonomijom želje" i radi to besprekorno.
Sveukupno, i po tome WoW liči na RL: kad jednom odrasteš (maksimalni lvl u ovom slučaju je otprilike jednak odraslosti, dok se dalje podizanje nivoa opreme može smatrati razvojem tokom odraslog doba: poželjno je, ali nije neophodno), život postaje sve više oslonjen na rutine.
Sa dva lika na lvl-u 100 (i 2 garnizona lvl 3) imam najmanje pola sata (do sat) istovetnog posla svakoga dana: pokupim završene poslove u oba garnizona, rude i cveće. Pokrenem nove poslove. Napravim stvari za koje imam prikupljeni materijal.
 |
| Pogled na garnizon |
Zatim Fifana (main=glavni lik) skoči do Pandarije da pobere juče posađene biljke i posadi nove. Onda se vrati u Draenor/Nagrand da ulovi 6-10 bikova neophodnih za proizvodnju kože i savage blood, retkog i skupog materijala neophodnog za izradu svih visoko cenjenih proizvoda u Draenor-u.
Onda skok do AH, da se proda napravljeno i da se isprate cene materijala potrebnih za tekuću proizvodnju, eventualno kupi nešto.
Sve to, naravno, ne moram da radim. Dosadno je. Ali: ovi rutinski poslovi obezbeđuju stabilan prihod unutar sveta, što je važno jer se veliki broj neophodnih (ili bar meni izgledajuće neophodnih) stvari kupuje za golde (zlatnike, osnovni novac unutar sveta). Ovim rutinskim poslovima mogu sebi da obezbedim najmanje 45-60.000 golda na mesečnom nivou, što će mi obezbediti plaćeni nalog u trenutku kada Blizzard pusti vremenske tokene za Evropu, ali i kupovinu niza jahaćih životinja, za koje - do ovako uspostavljenog sistema - nisam imala novca (sakupljenih 100, pa zatim 200 grla nagrađuje se specifičnim jahaćim životinjama, koje jasno pokazuju da ste uspešni u igri :).
Novac je neophodan i za nabavku i nadgradnju heirloom opreme, koju mogu da koriste svi likovi na jednom nalogu, što znatno olakšava njihovo napredovanje ka maksimalnom nivou, odnosno ekonomsku stabilnost naloga.
Dakle: moje jutarnje rutine se tiču isključivo ekonomije. Kada to obavim, mogu da odem da radim nešto drugo, u WoW-u ili RL.
Često su to, ponovo, rutine - u RL svakako podrazumevane, ali i u WoW-u. Danima sam ubijala dinosauruse i skupljala njihove kosti da bih dobila malog ljubimca i jahaćeg raptora. I ubijala iste dinosauruse u poteri za jajima iz kojih se izlegu još 3 jahaća raptora. Trenutno svakodnevno bijem neke nesrećne Mogu tipove u Pandariji, u lovu na poslednji od 10 kristala koji mi omogućuje da ulovim leteću zmiju. Mesecima sam svakodnevno ubijala drugu leteću zmiju, jureći jahaći primerak koji još uvek nemam. Onda sam napravila pauzu i sada nastavljam sa akcijom. Kampujem naokolo jureći/čekajući retke primerke stvorova koji daju specifična jahaća grla. Nije previše zabavno, ali u ovom slučaju radi ono što Kastronova naziva "ekonomijom želje" i radi to besprekorno.
Sveukupno, i po tome WoW liči na RL: kad jednom odrasteš (maksimalni lvl u ovom slučaju je otprilike jednak odraslosti, dok se dalje podizanje nivoa opreme može smatrati razvojem tokom odraslog doba: poželjno je, ali nije neophodno), život postaje sve više oslonjen na rutine.
iste stvari radimo i u RL samo se drugačije zovu.
ОдговориИзбришиrutina, i dosadne aktivnosti koje nam omogućavaju svakodnevno funkcionisanje i dozvoljavaju da radimo nešto zabavno u onih par sati koji sam ostanu nakon svih tih smarajućih poslova.
Da naravno, ali bi se moglo pretpostaviti da se igra (pod uslovom da pretpostavimo da WoW to jeste) ne bazira u toj meri na rutinama. Ili, da postavim pitanje: zašto nam nije teško da se bavimo rutinskim poslovima u alternativnoj stvarnosti, kada nas u potpunosti izluđuju u RL?
Избришиverovatno upravo zbog toga - kako kažeš, predpostavimo da je WoW igra - a kako svi doživaljavamo igru kao vid razonode, onda svi poslovi koji se od tog lika očekuju podpadaju pod razonodu. Tako nekako.
Избришиnisam nikad igrala WoW, ali sam jedno vreme bila zaluđena SIMSima. I da, čistila sam kuću, spremala ručak, iznosila smeće....sa dva klika miša. a mrzelo me je da podignem guzicu sa stolice i da sve to isto uradim u RL.
Kontam da se ove dve igre ne mogu baš porediti jer je WoW mnoooogo kompleksniji ali čisto ilustracije radi :D
Mozda je razlog sigurnost? Koliko puta se desilo da u realnom svetu uradimo nesto, a da "nagrada" ne postoji, da dolazi posle dugo vremena, ili da je tak kasnije postajemo sveni?
ИзбришиZa razliku od toga, Sims i WoW nude vrlo trenutne povratne informacije koje nas raduju. Ako i nisu trenutne (treba mi X hiljada zlata za mounta!), lako je ostati fokusiran na cilj, i pratiti napredak - pritisnete B i odmah vidite da nedostaje jos sam 3.500 zlatnika, sto uz nekoliko dnevnih zadataka i par sati skupljanja materijala nije nikakav problem!)
Ali da se vratim na onu rec - sigurnost; sigurni smo da, ako uradim tih nekoliko zadataka, mi cemo sigurno dobiti tu nagradu, odmah sada :)
Upravo. O tome govori i Kastronova, inače jedan od mojih omiljenih autora. Čak i ako neki ciljevi na pocetku izgledaju nedostižni (onih nesrećnih 120.000 golda za glupog jaka :)), do njih je upornim radom moguće dobaciti. To se, doduše, obecava i u RL, ali su šanse za ostvarenje najčešće veoma male i toga smo svi svesni.
Избриши